Većina građana svakodnevno putuje javnim prevozom. Imajući to u vidu, a ukoliko se neposredno pre započinjanja, tokom ili posle putovanja desi nezgoda, građani bi trebalo da znaju da su u takvim prilikama osigurani i da mogu zahtevati naknadu iz osiguranja, iako nisu sami zaključili ugovor o osiguranju. Takođe. putnici koji dožive nezdodu u javnom prevozu imaju pravo i na naknadu štete.
Naime, Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju regulisano je osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja i propisano ko ima obavezu da zaključi ugovor o osiguranju, ko se smatra putnikom u osiguranju, koji su rizici pokriveni osiguranjem, kolika je visina osigurane sume i kako se ostvaruje pravo na naplatu štete.
Pravila o naknadi štete u slučaju doživljene nezgode u javnom prevozu sadržana su u Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Cilj ovog teksta je da poduči putnike o njihovim pravima u slučaju povrede u javnom prevozu, kao i o postupku u kojem svoja prava mogu zaštiti i ostvariti naknadu pretrpljene štete. Pravila o kojima će biti reči se mogu primeniti na sve vrste prevoza (drumski, šinski, rečni, aviosaobraćaj) kao i na svim relacijama (gradski, međugradski, međunarodni).
Osnovi po kojima se može potraživati naknada štete u javnom prevozu
Prvi osnov po kojem putnik u javnom prevozu može potraživati odštetu prozilaz iz Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaja, i to iz odredaba koje obavezuju prevoznike da zaključe ugovor o obaveznom osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja. Ova naknada ima karakter isplate osigurane sume na koju isplaćuje osiguravajuća kuća sa kojom prevoznik ima zaključenu polisu osiguranja, i koje putnik sam i plaća, kupovinom karte (o putnicima bez karte nešto kasnije u tekstu).
Rizici koji su pokriveni ovim osiguranjem su:
- smrt putnika;
- trajni gubitak opšte radne sposobnosti (invaliditet);
- privremena sprečenost za rad i stvarni i nužni troškovi lečenja putnika;
Pre svega, treba imati u vidu da su vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika dužni su da zaključe ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja. Ugovor su prema slovu zakona dužni da zaključe vlasnici:
- autobusa kojim se obavlja javni prevoz u gradskom, prigradskom, međugradskom i međunarodnom linijskom i vanlinijskom prevozu;
- autobusa kojim se obavlja prevoz zaposlenih na posao i sa posla;
- autobusa kojim se obavlja prevoz dece i učenika do predškolskih, odnosno školskih ustanova i od predškolskih, odnosno školskih ustanova;
- autobusa za prevoz turista;
- putničkih automobila kojima se obavlja auto-taksi prevoz i „rent-a-kar“ vozila;
- šinskih vozila za prevoz putnika;
- svih vrsta plovnih objekata, kojima se na redovnim linijama ili slobodno prevoze putnici, uključujući i krstarenja i prevoz turista;
- svih vrsta „rent-a-kar“ plovnih objekata iz tačke 7) ovog stava;
- vazduhoplova čija je namena javni avio-prevoz (redovni, čarter, avio-taksi);
- turističkih vazduhoplova koji se koriste za kraće prelete i panoramske letove i „rent-a-kar“ vazduhoplova;
- drugih prevoznih sredstava, bez obzira na vrstu pogona, kojima se prevoze putnici, uz naplatu prevoza, u vidu registrovane delatnosti;
Pojam putnika u javnom prevozu
Putnici u javnom prevozu, u Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, su:
- lica koja se nalaze u prevoznom sredstvu kojim se obavlja javni prevoz i koja imaju nameru da putuju, bez obzira da li su kupila voznu kartu ili nisu;
- lica koja se nalaze u krugu stanice, pristaništa, luke, aerodroma ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, pre ukrcavanja, koja imaju nameru da putuju;
- lica koja su obavila putovanje i napustila prevozno sredstvo, a nalaze se u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, u krugu stanice, pristaništa, luke ili aerodroma.
Putnicima u javnom prevozu smatraju se i lica koja imaju pravo na besplatnu vožnju, dok se putnicima ne smatraju lica kojima je mesto rada na prevoznom sredstvu.
Visina osigurane sume
Iznos najniže osigurane sume na koju može biti ugovoreno osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja, po jednom putniku utvrđuje Vlada Republike Srbije, na predlog Narodne banke Srbije, i takva osigurana suma ne može biti niža od:
- za slučaj smrti putnika 8000 evra, u dinarskoj protivvrednosti
- za slučaj trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta) putnika 16000 evra, u dinarskoj protivvrednosti
- za slučaj privremene sprečenosti za rad i stvarnih i nužnih troškova lečenja putnika 4000 evra, u dinarskoj protivvrednosti
Osigurane sume su izražene evrima, a naknada iz osiguranja isplaćuje se u dinarima. Dinarska protivvrednost osigurane sume obračunava se po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna štete.
Naknada štete usled povređivanja putnika u javnom prevozu
Drugi osnov po kojem lice koje doživi povredu u javnom prevozu ima pravo na naknadu štete jeste obavezno osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima, a koji takođe prozilazi iz Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Smisao ovog osiguranja je da obezbedi pravo na naknadu štete trećim licima, te da osiguravajuća kuća umesto vlasnika vozila isplati štetu koju treća lica doživa (u ovom slučaju, putnici u javnom saobraćaju).
Po ovom osnovu, putnik u javnom prevozu može naplatiti štetu po sledećim osnovima:
- pretrpljeni fizički bolovi;
- pretrpljeni duševni bolovi zbog umanjenja opšte životne aktivnosti;
- doživljeni strah;
- duševni bolovi zbog naruženosti;
- duševni bolovi zbog smrti bliskog lica (pravo zakonom određenog kruga lica u slučaju smrti putnika);
- materijalna šteta u slučaju oštećenja ili uništenja stvari;.
Da li su putnici koji nisu kupili kartu osigurani i da li imaju pravo da podnesu odštetni zahtev osiguranju?
Obzirom da Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju nedvosmisleno navodi da se, u smislu obaveznog osiguranja putnika u javnom prevozu, putnicima smatraju lica koja se nalaze u prevoznom sredstvu kojim se obavlja javni prevoz i koja imaju nameru da putuju, bez obzira da li su kupila voznu kartu ili nisu, odgovor na ovo pitanje je potvrdan.
Putnici koji se zateknu u vozilu javnog prevoza bez karte, i dožive nezgodu koja im prouzrkoje štetu, imaju apsolutna ista prava u pogledu naplate sume osiguranja i naknade štete kao i putnici koji su kupili kartu.
Da li putnici u neosiguranom prevoznom sredstvu imaju pravo na naknadu štete?
Putnici koji pretrpe kakvu štetu u situaciji kada prevoznik nije zaključio polisu obaveznog osiguranja putnika ili polisu od autoodgovornosti imaju pravo da se sa zahtevom za naknadom štete Garantnom fondu osnovanom pri Udruženju osiguravača Srbije .
Garantni fond je dužan da isplati odštetu po svim vrstama i u visini kao da je ugovor o osiguranju zaključen.
Postupak naknade štete i visina odštete
Pre svega, treba imati u vidu da potraživanje po osnovu naknade štete, u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, iznosi 3 godine od dana saznanja za štetu i učinioca, a svakako zastareva u roku od 5 godina, računajući od dana kada je nastala šteta. Skrećemo pažnju ovom prilikom da su od značaja za računanje ovih rokova i dužina i trajanje lečenja.
Da bi se do novčanog obeštećenja došlo, potrebno je da se oštećeni putnik obrati osiguravajućem društvu sa kojim prevoznik ima zaključene ugovore o obaveznim osiguranjima.
Sama visina odštete se obračunava različito u zavisnosti od osnova po kom se isplata potražuje, pa se osigurana suma izračunava u skladu sa opštim uslovima osiguranja i određenim tabelama invaliditeta, dok se naknada štete određuje u skladu sa opštim pravilima o naknadi nematerijalne štete.
Ukoliko ste Vi ili vama blisko lice doživeli povredu u javnom prevozu, kontaktirajte nas radi detaljnije procene samog slučaja.
