Vozač koji je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom, odnosno u tolikoj meri umoran, odnosno bolestan ili je u takvom psihičkom stanju da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom, ne sme njime da upravlja. Vozač ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju na putu niti da počne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i /ili psihoaktivnih supstanci.
Pod dejstvom alkohola je vozač, odnosno lice za koje se analizom odgovarajućeg uzorka krvi utvrdi sadržaj alkohola veći od 0,20 mg/ml.
Prema utvrđenom sadržaju alkohola u krvi stepeni alkoholisanosti vozača su:
- 1) do 0,20 mg/ml – blaga alkoholisanost,
- 2) više od 0,20 mg/ml do 0,50 mg/ml – umerena alkoholisanost
- 3) više od 0,50 mg/ml do 0,80 mg/ml – srednja alkoholisanost
- 4) više od 0,80 mg/ml do 1,20 mg/ml – visoka alkoholisanost
- 5) više od 1,20 mg/ml do 1,60 mg/ml – teška alkoholisanost
- 6) više od 1,60 mg/ml do 2,00 mg/ml – veoma teška alkoholisanost
- 7) više od 2,00 mg/ml – potpuna alkoholisanost
Izuzetno od ovih odredaba, posebne kategorije vozača ne smeju da imaju ni promil alkohola u krvi ( vozač vozila koje je registrovano za prevoz više od 8 lica ili vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3500 kg, instruktor vožnje i kandidat za polaganje, vozač sa probnom dozvolom i lice koje ga nadzire, vozač javnog prevoza i vozač vozila sa pravom prvenstva i pod pratnjom).
Kazne za vožnju pod dejstvom alkohola
1. TOTALNA ALKOHOLISANOST (više od 2,00 mg/ml) – upravljanje vozilom u stanju totalne alkoholisanosti smatra se nasilničkom vožnjom
- kazna zatvora od 30 do 60 dana ili kazna rada u javnom interesu u trajanju od 240 do 360 sati
- novčana kazna u rasponu od 120.000 do 140.000 dinara
- zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje 9 meseci
- 15 kaznenih bodova
2. VEOMA TEŠKA I TEŠKA ALKOHOLISANOST (od 1,20 mg/ml do 2,00 mg/ml)
- kazna zatvora od 15 dana ili novčana kazna od 100.000 do 120.000 dinara
- zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje 8 meseci
- 14 kaznenih poena
3. VISOKA ALKOHOLISANOST (od 0,80 mg/ml do 1,20 mg/ml)
- novčana kazna u rasponu od 20.000 do 40.000 dinara
- zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje 4 meseca
- 9 kaznenih poena
4. SREDNJA ALKOHOLISANOST (od 0,50 do 0,80 mg/ml)
- novčana kazna u rasponu od 10.000 do 20.000 dinara
- zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje 3 meseca
- 7 kaznenih bodova
5. UMERENA ALKOHOLISANOST (od 0,20 do 0,50 mg/ml)
- novčana kazna u iznosu od 10.000,00 dinara
- zaštitna mera zabrane upravljanja vozilom neće biti izrečena
- kazneni bodovi neće biti izrečeni
Za lice koje je u nekom od navedenih stanja izazvalo neposrednu opasnost za drugog učesnika u saobraćaju, ili prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu, odnosno pribavilo sebi ili drugom protivpravnu imovinsku ili drugu korist, predviđene su strožije kazne.
Prava vozača pri kontroli alkoholisanosti
Radi utvrđivanja prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu, policijski službenik može vozača, instruktora vožnje, kandidata za vozača tokom praktične obuke ili polaganja ispita za vozača, lice koje nadzire vozača sa probnom vozačkom dozvolom, ispitivača na vozačkom ispitu i lice koje se prevozi na biciklu, mopedu, triciklu, odnosno motociklu da podvrgne ispitivanju pomoću odgovarajućih sredstava (alkometar, droga test i dr.).
Vozač, odnosno pešak je dužan da bez odlaganja postupi po nalogu ovlašćenog lica i omogući vršenje ispitivanja pomoću odgovarajućih sredstava.
Ukoliko se iz očigledno opravdanih razloga ne može izvršiti ispitivanje, policijski službenik može lice da dovede radi stručnog pregleda u najbližu ovlašćenu zdravstvenu ustanovu. Učesnik u saobraćaju dužan je da se podvrgne takvom pregledu.
Učesnik u saobraćaju, koji nakon izvršenog ispitivanja pomoću odgovarajućih sredstava (alkometar, drogatest i dr.) osporava dobijene rezultate, može zahtevati da se izvrši analiza krvi, odnosno krvi i urina ili drugih telesnih materija, u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi, o sopstvenom trošku. Zahtev se podnosi u pisanoj formi, na licu mesta, u zapisnik u kome su utvrđeni rezultati ispitivanja. Zahtev se podnosi u pisanoj formi, na licu mesta, u zapisnik u kome su utvrđeni rezultati ispitivanja.
Prekršajni postupak i prava okrivljenog
Zakon o prekršajima utvrđuje pravila prekršajnog postupka kojima se u načelu osigurava da niko nevin ne bude kažnjen, a da se odgovornom učiniocu prekršaja izrekne prekršajna sankcija pod uslovima koje predviđa ovaj zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
Prekršajni postupak pokreće se i vodi na osnovu:
- zahteva ovlašćenog organa ili oštećenog
- prekršajnog naloga, u skladu sa zakonom
Za prekršaje za koje utvrđena fiksna novčana kazna, izdaje se prekršajni nalog. U pogledu prekršaja koji kažnjavaju vožnju u alkoholisanom stanju, prekršajni nalog u iznosu od 10.000,00 dinara se izdaje za upravljanje vozilom u stanju umerene alkoholisanosti (0,20 do 0,50 mg/ml). U prekršajnom nalogu data je instrukcija za plaćanje prekršajne kazne, koja ako se plati u roku od 8 dana iznosi polovinu propisane kazne. Ukoliko kažnjeno lice želi da ospori prekšajni nalog, u istom roku (8 dana) potpisan prekršajni nalog treba da preda u prekršajni sud u mestu svoj prebivališta.
Sud je dužan da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na štetu njihovih prava. Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, ali tako da to ne bude na štetu donošenja pravilne i zakonite odluke, dokaze ocenjuje po svom slobodnom uverenju. Koje će činjenice uzeti kao dokazane, sud odlučuje na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka.
Pre donošenja odluke, okrivljenom se mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim zakonom. U prekršajnom postupku okrivljeni mora već na prvom saslušanju biti obavešten o prekršaju za koji se tereti i o osnovama optužbe, osim ako se postupak na osnovu ovog zakona sprovodi bez saslušanja okrivljenog.
Ako uredno pozvani okrivljeni ne dođe i ne opravda izostanak ili u određenom roku ne da pisanu odbranu, a njegovo saslušanje nije nužno za utvrđivanje činjenica koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke, odluka se može doneti i bez saslušanja okrivljenog.
Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć advokata kao branioca koga sam izabere. Sud je dužan da prilikom prvog saslušanja okrivljenog pouči o pravu na branioca.
