Decenijama unazad, rad na brodu i poreski tretman prihoda koje ostvaruju naši državljani u međunarodnoj plovidbi predstavljali su sivu zonu, ostavljenu na milost i nemilost različitim tumačenjima. U fokus poreskih organa pomorci su dospeli istovremeno kad i frilenseri, kada su im masovno dostavljana privremena poreska rešenja. Zbog toga se kao jedno od najčešćih pitanja u našoj praksi izdvojilo: „Da li treba da platim porez ako sam radio na brodu?“
Kao rezultat višegodišnjih inicijativa, Narodna skupština je usvojila izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG) i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (ZDOSO), koje se primenjuju od 1. januara 2025. godine. U ovom tekstu, kroz stručnu analizu propisa i zvaničnih mišljenja, detaljno objašnjavamo kako danas funkcioniše pomorci porez mehanizam.
Pravni status prihoda pomoraca: Zarada ili frilens?
Pre uvođenja novih pravila, postojala je dilema da li se prihodi pomoraca tretiraju kao prihodi frilensera (ostali prihodi) ili kao zarada. Udruženje pomoraca je s pravom isticalo da se njihov položaj ne može izjednačiti sa frilenserima.
Otklanjajući ovu dilemu, Ministarstvo finansija je u svom zvaničnom Mišljenju br. 011–00–7/2023–04 od 29. januara 2024. godine zauzelo jasan pravni stav, pozivajući se na Konvenciju o radu pomoraca (MLC 2006):
„U predmetnom mišljenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture… navodi se da ‘ugovor o zaposlenju pomoraca i plata koju ostvaruju pomorci za rad na brodu… ima sa aspekta zakonodavstva Republike Srbije karakter ugovora o radu i zarade koju ostvaruje pomorac za rad na brodu’. Shodno tome, sa stanovišta oporezivanja prihoda fizičkih lica porezom na dohodak građana smatramo da navedeno primanje… ima poreski tretman zarade saglasno Zakonu.„
Dakle, prihodima pomoraca, u smislu novog člana 84b ZPDG, smatraju se prihodi koje, od stranog nalogodavca, ostvari fizičko lice po osnovu obavljanja poslova na brodovima i drugim plovilima koja viju zastavu strane države.
Imate dileme oko poreskog statusa, a radili ste na brodu?
Novi sistem donosi značajne olakšice za lica koja su radila na brodu, ali predviđa i nove obaveze, i rokove za prijavu prihoda.
Obaveza poreza za pomorce i pravilo 174 dana
Kada govorimo o obavezi plaćanja poreza na dohodak građana, novi član 84b Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG) uvodi potpuno nov pristup. Odgovor na pitanje „Da li sam dužan da platim porez?“ više ne zavisi od toga kolika je vaša stvarna plata, već isključivo od toga koliko ste dana u kalendarskoj godini proveli na plovilu.
Šta je „Pravilo 174 dana“ i poresko oslobođenje?
Zakonodavac je prepoznao specifičnost pomorske struke i propisao izuzetno povoljno pravilo za lica koja pretežni deo godine provode na međunarodnoj plovidbi. Suština takozvanog „pravila 174 dana“ leži u sledećem: pomorci koji obavljaju poslove na brodovima i drugim plovilima duže od 174 dana u kalendarskoj godini apsolutno su oslobođeni plaćanja poreza na te prihode.
Dakle, ukoliko u toku jedne kalendarske godine (od 1. januara do 31. decembra) sakupite 175 ili više dana plovidbe, vaša obaveza za porez na dohodak građana iznosi nula dinara.
Važno je naglasiti da se u novom sistemu oporezivanja centralnim dokazom smatra pomorska knjižica (matrikula). Tačan broj dana provedenih na brodu, kao i vrsta poslova koje je pomorac obavljao, dokazuju se isključivo podacima iz pomorske knjižice koju overava nadležni organ, ili drugim zvaničnim dokumentima nadležnih saobraćajnih organa.
Kada nastaje poreska obaveza?
S druge strane, pomorci koji ne ispune ovaj strogi uslov, odnosno oni koji tokom jedne kalendarske godine provedu na brodovima 174 dana ili kraće, nemaju pravo na poresko oslobođenje i dužni su da plate porez. U ovoj situaciji, ostvareni prihod potpada pod oporezivanje, a zakon propisuje da se na njega plaća porez na ostali prihod po fiksnoj stopi od 10%.
Kolika je poreska obaveza i kako se računa osnovica?
Jedna od najvećih novina – i česta zamka u tumačenju – jeste način utvrđivanja poreske osnovice. Na visinu vaše obaveze ne utiče stvarni prihod (plata) koji vam je isplatio poslodavac. Umesto toga, poreska osnovica se utvrđuje paušalno, na dnevnom nivou, a isključivo u zavisnosti od vrste posla (ranga) koji obavljate na brodu.
Krajem 2025. godine, nadležno ministarstvo donelo je Pravilnik o visini prihoda pomoraca, koji sve pozicije razvrstava u osam kategorija i propisuje fiksne dnevne iznose u američkim dolarima (ITF USD). Na primer:
- Kategorija 1: Zapovednik broda ima utvrđen dnevni prihod od 110,00 USD
- Kategorija 2: Prvi oficir palube ili doktor – 68,77 USD
- Kategorija 5: Prvi kuvar, mehaničar, električar – 30,57 USD
- Kategorija 8: Mornar, čistač ili kadet – 18,63 USD
Formula za obračun
Oporezivi prihod za kalendarsku godinu dobija se kao zbir prihoda na dnevnom nivou – tako što se broj dana provedenih na plovilu pomnoži sa propisanim dnevnim iznosom za vašu poziciju iz Pravilnika. Dobijeni iznos u dolarima se zatim obavezno preračunava u dinare, i to isključivo po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan 1. januara one kalendarske godine za koju se utvrđuje porez. Tek na tako dobijenu dinarsku osnovicu primenjuje se propisana poreska stopa od 10%.
Doprinosi za socijalno osiguranje: Šta je obavezno?
Kada je reč o doprinosima, pravila se drastično razlikuju za penzijsko i zdravstveno osiguranje.
Penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO)
Nije obavezno S obzirom na to da pomorci rad obavljaju u inostranstvu za inostranog poslodavca, oni nemaju status osiguranika prema domaćim propisima o penzijskom osiguranju. Samim tim, pomorci nisu obveznici plaćanja doprinosa za PIO, ali imaju pravo da se dobrovoljno uključe u sistem (po članu 15. Zakona o PIO) ukoliko to žele.
Zdravstveno osiguranje
Strogo obavezno! Za razliku od PIO, pomorci jesu obveznici doprinosa za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3%. Skrećemo posebnu pažnju da obaveza plaćanja zdravstvenog osiguranja postoji čak i za one pomorce koji su oslobođeni plaćanja poreza (jer su plovili duže od 174 dana). Zakon propisuje i minimalnu osnovicu za ovaj doprinos – on se plaća na godišnjem nivou, a osnovica ne može biti niža od dvanaestostrukog iznosa najmanje mesečne osnovice (što za 2025. godinu znači da minimalna obaveza za zdravstvo iznosi 56.794,20 dinara). Jedini izuzetak kada se ovaj doprinos ne plaća jeste ukoliko pomorac dokaže da je već zdravstveno osiguran u stranoj državi sa kojom Srbija ima zaključen ugovor o socijalnom osiguranju.
Pravo na poreski kredit: Šta ako ste već platili porez u inostranstvu?
Za pomorce koji ne ispune uslov od 174 dana plovidbe i time postanu obveznici poreza na dohodak građana po stopi od 10%, jedno od najvažnijih pitanja jeste preklapanje poreskih jurisdikcija. Odnosno, postavlja se pitanje da li će platiti dupli porez ukoliko je na njihovu zaradu već obustavljen i plaćen porez u državi zastave broda (zemlji izvora)? Zakonodavac je, u skladu sa opštim načelima međunarodnog poreskog prava, predvideo mehanizam zaštite od dvostrukog oporezivanja. Ukoliko ste na ostvareni prihod već platili porez u drugoj državi, taj plaćeni iznos vam se priznaje kao poreski kredit kojim možete direktno umanjiti svoju obračunatu poresku obavezu u Republici Srbiji.
Ipak, za uspešnu primenu ovog mehanizma prilikom samooporezivanja, neophodno je poštovati dva stroga pravila
Ograničenje iznosa (tzv. običan poreski kredit)
Iznos poreskog kredita koji se priznaje ograničen je iznosom poreza koji bi se na taj prihod platio u skladu sa domaćim zakonom. Šta to znači u praksi? S obzirom na to da se vaša obaveza u Srbiji računa paušalno (broj dana iz pomorske knjižice pomnožen sa dnevnim iznosom u dolarima iz Pravilnika) uz stopu od 10%, poreski kredit se može priznati najviše do tog iznosa. Ukoliko ste u inostranstvu platili porez koji je viši od onog koji bi vam bio obračunat u Srbiji, vaša poreska obaveza ovde biće nula, ali od Poreske uprave ne možete tražiti povraćaj te razlike.
Kako dokazujem porez plaćen u inostranstvu?
Da biste u novoj poreskoj prijavi PP OPO-P (kroz polja 3.7 i 3.8) iskazali iznos poreza plaćenog u drugoj državi i iskoristili pravo na poreski kredit, zakon izričito zahteva da taj iznos bude dokumentovan odgovarajućom potvrdom nadležnog poreskog organa druge države. Ovo je ujedno i najveća zamka u praksi. Pomorci često smatraju da je platna lista (payslip) koju im izdaje poslodavac, a na kojoj se vidi obustava poreza, dovoljan dokaz. Međutim, Poreska uprava za priznavanje poreskog kredita po pravilu zahteva zvaničnu potvrdu izdatu i overenu isključivo od strane inostrane poreske administracije (a ne samo poslodavca).
Zbog toga savetujemo pomorcima koji provode manje od 174 dana na brodu da blagovremeno, pre povratka u zemlju, zahtevaju od inostranog poslodavca pribavljanje ovakve potvrde, kako bi izbegli dvostruko oporezivanje svog dohotka.
Koju poresku prijavu i u kom roku pomorci podnose?
Obaveza pomoraca po osnovu poreza i/ili doprinosa za zdravstveno osiguranje utvrđuje se isključivo principom samooporezivanja, shodno članu 100a Zakona o porezu na dohodak građana, za obračunski period koji predstavlja kalendarsku godinu. Prema izričitim odredbama zakona, porezi utvrđeni samooporezivanjem moraju se platiti najkasnije do isteka roka propisanog za podnošenje poreske prijave.
Kako bi se ovaj novi model tehnički sproveo u delo, Ministarstvo finansija je propisalo potpuno novu poresku prijavu na Obrascu PP OPO-P. Ovaj obrazac je specifično dizajniran za pomorce i zahteva pažljiv i precizan unos podataka, podeljenih u nekoliko celina.
Struktura Obrasca PP OPO-P i primena međunarodnih ugovora
U treći deo prijave unose se ključni podaci o plovidbi, uključujući broj dana provedenih na brodu (utvrđen na osnovu pomorske knjižice) i iznos paušalnog prihoda na dnevnom nivou propisanog od strane nadležnog ministarstva.
Posebno je važno polje 3.3 („Primena ugovora o socijalnom osiguranju“), gde obveznik mora označiti odgovor „da“ ukoliko je bio osiguran u državi sa kojom Srbija ima zaključen ugovor o socijalnom osiguranju i za to poseduje validan dokaz, dok u suprotnom označava „ne“.
Takođe, ukoliko je pomorac u inostranstvu već platio porez na ostvareni prihod, taj iznos se unosi u prijavu i priznaje se kao poreski kredit, ali samo ukoliko je dokumentovan odgovarajućom potvrdom nadležnog poreskog organa te strane države
Zaključak
Novi sistem konačno donosi neophodnu pravnu sigurnost i izuzetno povoljan poreski tretman za pomorce koji najveći deo godine provode na plovilima. Međutim, striktna obaveza plaćanja zdravstvenog osiguranja i kompleksno utvrđivanje dnevnih iznosa prema Pravilniku zahtevaju veliku opreznost pri popunjavanju PP OPO-P prijave.
Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć oko obračuna, priznavanja poreskih kredita ili analize ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, naš tim vam stoji na raspolaganju.
