Držanje opojne droge u manjoj količini za ličnu upotrebu

U smislu krivičnog dela Neovlašćeno držanje opojnih droga ( čl. 246a st. 1 KZ ), manju količinu opojne droge može predstavljati i količina od 270 grama opojne droge marihuana.

Krivično delo Neovlašćeno držanje opojnih droga predviđeno je u članu 246a Krivičnog zakonika, i ima osnovni i kvalifikovani (teži oblik). Za osnovni oblik ovog krivičnog dela, predviđena je novčana kazna ili kazna zatvora do 3 godine, dok je za kvalifikovani oblik (držanje droge u većoj količini za ličnu upotrebu) predviđena kazna zatvora od 3 do 10 godina.

U nastavku predstavljamo izvode iz dve presude apelacionih sudova u Kragujevcu i Beogradu, koje daju tumačenje u pogledu količine droge koja se može smatrati manjom količinom u smislu krivičnog dela Neovlašćenog držanja opojnih droga.

Manju količinu droge može predstavljati i količina od 270 grama marihuane

 

Okrivljeni je presudom Višeg suda oglašen krivim zbog učinjenog krivičnog dela Neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a st. 1 Krivičnog zakonika. Apelacioni javni tužilac je žalbom predložio da se presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da se ista preinači i okrivljeni osudi za krivično delo Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz čl. 246 st. 1 Krivičnog zakonika.

Po oceni drugostepenog suda, žalba je neosnovana, a zaključak prvostepenog suda je pravilan, jasan i neprotivrečan izvedenim dokazima, pa je žalba javnog tužilaštva odbijena.

Kako drugostepeni sud nalazi, prvostepeni sud je dao jasne, dovoljne i ubedljive razloge u pogledu činjenice da količina od 270 grama opojne droge marihuane predstavlja manju količinu koju je okrivljeni držao sa namerom sopstvene upotrebe.

Apelaciono javno tužilaštvo je u žalbi istaklo da je ovakav zaključak prvostepenog suda o tome da je pronađena opojna droga marihuana bila namenjena sopstvenoj upotrebi. Ovo stoga što količina od 270 grama opojne droge marihuane, imajući u vidu njena svojstva i cenu objektivno ne predstavlja manju količinu iz aspekta dnevnih potreba prosečnog korisnika, kao i da činjenica da je okrivljeni bez pokretne i nepokretne imovine, bez stalnog zaposlenja ukazuje na činjenicu da okrivljeni drogu prodaje i time pribavlja imovinsku korist.

Apelacioni sud je našao da nisu osnovani prethodni navodi žalbe javnog tužioca, a posebno je cenio sledeće okolnosti:

  • droga nije bila razmerena na jednake delove
  • nije pronađena vagica niti neko drugo sredstvo za precizno merenje
  • nema podataka o eventualnim kupcima opojne droge
  • okrivljeni je u kritično vreme koristio marihuanu
  • veštak psihijatar se izjasnio da je moguće da lice bez razvijanja zavisnosti koristi od 30 do 50 grama marihuane nedeljno

Obzirom da nije bilo dokaza o nameri stavljanja opojne droge u promet, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je marihuana bila namenjena za sopstvenu upotrebu. Pri tome je sud dao dovoljne je i jasne razloge o zaključku da je reč o manjoj količini iste.

Žalbeni navodi javnog tužioca da činjenice da su okrivljeni i njegova supruga bez pokretne i nepokretne imovine i stalnog zaposlenja, ukazuju da okrivljeni prodaje opojnu drogu i time pribavlja imovinsku korist – nisu od značaja.

S tim u vezi, prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio krivični zakon kada je okrivljenog oglasio krivim zbog krivičnog dela Neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a st. 1 Ktivičnog zakonika Republike Srbije.

Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1 521/2019 od 01.10.2019. godine

Uprkos držanju marihuane, elektronske vagice i drobilice u stanu, u radnjama okrivljenog se nisu stekli elementi krivičnog dela Stavljanja u promet opojnih droga, već se  radi o Neovlašćenom držanju

 

Prvostepenom presudom osuđen je okrivljeni zbog krivičnog dela Neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a st. 1 Krivičnog zakonika. Žalbom javnog tužioca ističe se da je tokom postupka utvđeno da je okrivljeni izvršio krivično delo Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz čl. 245 st. 1 Krivičnog zakonika, obzirom na utvrđenu činjenicu da je okrivljeni držao 33,23 grama marihuane, elektronsku vagicu i drobilicu u svom stanu.

Apelacioni sud u Beogradu je žalbu Javnog tužioca odbio, našavši da je prvostepeni sud pravilno zaključio da je odbrana okrivljenog jasna i uverljiva, dosledna tokom postupka, da okrivljeni nije menjao odbranu u pogledu relevantnih činjenica koje se odnose na način kupovine opojne droge marihuane, kao i na vrstu i količinu droge koju je imao kod sebe, te načina na koji je drogu platio i činjenica da je okrivljeni marihuanu držao na vidnom mestu (na stolu u svojoj sobi), da je nije skrivao i da nije pronađen novac niti ustanovljeno lice kome je prodavao marihuanu. 

Podvodeći činjenično stanje pod pravnu normu odn. vršeći pravnu kvalifikaciju, pravilno je zaključio da se u radnjama okrivljenog stiču sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela Neovlašćeno držanje opojnih droga.

Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 6982/2012 od 20.02.2013. godine

 

IMATE PITANJA NA OVU TEMU? KONTAKTIRAJTE NAS!

Podelite tekst

Pročitajte:

advokat novi sad krivično delo pravo krivičar

Prava oštećenog krivičnim delom – kako do naknade štete?

Kada ste oštećeni krivičnim delom, imate pravo da zahtevate od učinioca da vam se naknadi pričinjena šteta, a koja se može javiti u vidu fizičkog bola (povrede), psihičkih patnji zbog smrti ili invaliditeta bliskog lica, uništenja ili oštećenja imovine, umanjenje imovine ili sprečavanje njenog uvećanja i straha. U krivičnom postupku na raspolaganju vam je „imovinskopravni zahtev“ a kojim zahtevate od suda da obaveže učinioca krivičnog dela da vam štetu naknadi.

PROČITAJTE CEO TEKST »

Legitimisanje lica od strane policije – koja su prava građana?

Prava lica pred organima policije predmet su i tema mnogih rasprava, a često bivaju kršena od strane ovlašćenih službenih lica policije. Sa druge strane, ovlašćenja policijskih službenika često su široko određena, i još šire tumačena – kako od strane samih službenika, tako i od strane tužilaštva i sudova. Kako bi bili pravilno upoznati sa svojim pravima i obavezama, i kako bi se u skladu njima se ponašali, bitno je okvirno poznavati zakone i konkretne ustavne i zakonske odredbe kojima su garantovana prava građana i građanki pred organima policije, kao i one kojima su ta prava ograničena. Takođe, vrlo je bitno biti upoznat sa mehanizmom kojim se možete zaštiti od nezakonitog postupanja policije.

PROČITAJTE CEO TEKST »
Scroll to Top