Obavljanje svake delatnosti, pa i lekarske, podložno je greškama. Osnov odgovornosti lekara je utvrđena uzročna veza između njegove greške pri pružanju medicinske zašite i nastale štete. Ko utvrđuje odgovornost lekara i kakva su prava na naknadu materijalne i nematerijalne štete pacijenata u slučaju greške lekara?
Pojam lekarske greške i osnov odgovornosti
Pod lekarskom greškom (stručna greška), u smislu Zakona o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije podrazumeva se nesavesno lečenje, odnosno zanemarivanje profesionalnih dužnosti u pružanju zdravstvene zaštite, odnosno nepridržavanje ili nepoznavanje utvrđenih pravila i profesionalnih veština u pružanju zdravstvene zaštite, koje dovode do narušavanja, pogoršanja, povrede, gubitka ili oštećenja zdravlja ili delova tela pacijenta (čl. 197 st. 3).
Lekarska greška, dakle, prestavlja postupanje nesavesnog lekara suprotno pravilima struke u vidu grubog kršenja medicinskih standarda. Ovakvo postupanje može rezultirati pravom na naknadu štete pacijenta.
Odgovornost za štetu može biti ugovorna ili vanugovorna. Specifičnost lekarske greške jeste da ona uvek nastaje na osnovu krivice. U našem pravu, odgovornost za štetu proizilazi iz odredaba Zakona o obligacionim odnosima i člana 154 (svaki vid prouzrokovanja štete stvara obavezu onoga ko ju je prouzrokovao i da je nadoknadi, osim ukoliko ne dokaže da je nastala bez njegove krivice).
Lekar će odgovorati samo kada njegova lekarska intervencija bude pogrešna i ukoliko ustanovi njegova direktna krivica koja je prouzrokovala štetu. Osnovni cilj ovakvog koncepta jeste da im se omogući sloboda prilikom delovanja i odlučivanja, a ujedno da budu oslobođani od odgovornosti pod uslovom da se pridržavaju etičkog kodeksa, postupaju po pravilima struke i sa dužnom pažnjom.
Dakle, da bi se moglo govoriti o lekarskoj grešci, neophodna su tri uslova:
- da lekar ne postupa u skladu sa važećim medicinskim standardom
- da pacijent pretrpi štetu
- da između postupanja lekara i štete postoji uzročno posledična veza
Teži oblici kršenja lekarske delatnosti su krivična dela vezana za lekarsku sruku propisana Krivičnim zakonikom Republike Srbije, i to članom 251. Radnja izvršenja nesavesnog pružanja lekarske pomoći sastoji se u aktivnosti lekara koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica.
Uzročna veza između lekarske greške i štete
Da bi postojao osnov za naknadu štete usled lekarske greške nepohodno je da se utvrdi odnos zavisnosti između lekarske greške i štete. Lekarska greška treba da bude conditio sine qua non nastaloj šteti. Ukoliko bez lekarske greške šteta ne bi nastupila, možemo reći da postoji odnos uzročnosti između njih i da je greška lekara za posledice imala nastalu štetu. Ako bi šteta svakako nastupila nevezano za postupanje lekara, tada se ne može govoriti o postojanju uzročnosti. Lekar je dužan da štetu nadoknadi samo ukoliko se dokaže da primena nekog drugog metoda lečenja ili nekog drugog leka, istu štetu ne bi prouzrokovala. Uzročna veza smatra se utvrđenom ako pacijent dokaže da je lekar načinio grešku i da takva greška, prema saznanju medicinske nauke i lekarskog iskustva vodi tipično ka šteti koja je nastala.
Da li postoji uzročna veza između lekarske greške i nastale štete ceni sudija u građanskom postupku na osnovu stručnog mišljenja medicinskih veštaka, uz obaveznu konsultaciju pravne nauke. Ipak, svojim ličnim uverenjem sudija treba da popuni prostor koji je medicinski nedokaziv i koji sudija na osnovu stvorenog uverenja i čične procene treba da presudi.
Lekarska greška zbog propusta u davanju obaveštenja i pribavljanja pristanka pacijenta
U teoriji i sudskoj praksi javlja se i pojam lekarske greške u širem smislu i on se najčešće odnosi na povredu prava pacijenta na pristanak dat nakon nepropisno datog obaveštenja koje je sada definisano čl. 11 Takona o pravima pacijenata, ali se ovaj pojam može odnositi i na greške u vođenju dokumentacije i druge proceduralne propuste. Pristanak daje sam pacijent ili njegov staratelj, a protivno volji pacijenta koji je svestan i sposoban za rasuđivanje ne sme se preduzeti nikakav medicinski zahvat niti mera, čak ni ako bi mu takav postupak ili mera spasili život.
Zbog toga, i kada sud utvrdi da nije bilo uzročno-posledične veze između postupanja lekara pri lečenju i štete koju je tužilac pretrpeo, potrebno je utvrditi da li je lekar postupao u skladu sa pravilima struke u širem smislu, te obavestio pacijenta o redovnom toku medicinskog zahvata, toku oporavka, mogućim komplikacijama odnosno svim informacijama o samoj medicinskoj meri i njenim posledicama i da li je lekar tražio od pacijenta izričitu saglasnost za obabvljanje te medicinske usluge.
U našoj sudskoj praksi su česte odluke kojima je utvrđna odgovornost tuženih lekara i ustanova za povredu prava ličnosti zbog greške u obaveštavanju, gde se naknada dosuđuje čak i kad na telu pacijenata ne nastane šteta tokom intervencije.
Greška u vođenju dokumentacije
Pored prethodno navedenih propusta, zdravstvena ustanova može biti proglašena odgovornom i za drugu vrstu stručne greške u širem smisli, a to je greška u vođenju medicinske dokumentacije, Ona se najčešće javlja kroz propust da se u medicinsku dokumentaciju unesu svi relevantni i zakonom i podzakonskim aktima propisani podaci o pacijentu, njegovoj anamnezi, toku lečenja, preduzetim medicinskim merama, dijagnostici i terapiji i slično, ona se ogleda i u unošenju netačnih ili delimično tačnih podataka. Sudska praksa pokazuje da se pri tretmanu dešavaju propusti u lečenju i dijagnostici koji predstavljaju lekarsku u užem smislu, kao i propusti u vođenju dokumentacije, da su u uzročno-posledičnoj vezi, kada se moraju posmatrati u ukupnom dejstvu kao uzrok štete koja je za pacijenta nastupila.
Naknada štete usled lekarske greške u sudskoj praksi
U nastavku teksta daćemo par primera obrazloženja sudske presude, kada je zahtev za naknadu štete usled lekarske greške bio usvojen.
Primer 1: „U konkretnom slučaju sud je utvrdio da je pokojna A. zajedno sa majkom došla u Uregentni centar dana 11.5.2002. godine zbog jakih bolova u stomaku, Pregledao je dr. B.B: koji je odmah uputio u Ginekološko-akušersku kliniku navodeći samo da je abdomen osetiljiv u nivou grudnog koša, ne vršeći pregled niti se konsultujući sa dežurnim ginekologom. Pacijentkinaja odlazi sa majkom u GAK gde ostaje od 20.05.2002. godine u jakim bolovima u maloj karlici, lečena je antibiotskom terapijom i imala je akutne psihotične epizode,
U svom iskazu tužilja, majka pokojne A. je navedla da je A. trpela jake bolove, dijareju, da niko od sestara nije hteo da joj pomogne, da je imala 39 C temperaturu, kao i da joj nisu davali terapiju koja joj je prepisana. Zbpg nekontrolisanih bolova bacala se po krevetu, vrištala, čupala zbog čega je upućena u psihijatrijsku kliniku gde su je bez pregleda prebacili na F odeljenje i vezali. Pacijentkinja je zatim pala u komu, došlo je do pucanja trbušne maramice, prebacili su je na infektivnu kliniku, te su na infektivnoj klinici uradili sve što je bilo moguće, ali su konstatovali smrt. Pacijentkinja A. je umrla od sepse prouzrokovane pucanjem slepog creva.
U dokaznom postupku je utvrđeno da je propust lekara tuženog uticao na blagovremeno postavljanje dijagnoze i preduzimanje svih potrebnim mera lečenja… Sudsko-medicinski odbor je konstatovao da je postojala šansa da se zapaljenje crevuljaka prepozna na vreme i hirurški interveniše. Sud je utvrdio da je Klinički centar odgovoran jer radnici tuženog nisu pružili pažnju dobrog stručnjaka i nisu radili u skladu sa važećim medicinskim standardom, a što je inače utvrđeno u vanrednom nadzoru nad stručnim radom Urgentnog centra, Instituta za ginekologiju i akušerstvo, Instituta za ginekologiju i akušerstvo…“
Ono što se iz odluke može videti je da je lekarska greška nastala najpre u pogledu postavljanja dijagnoze, ali da je zbog izostanka prave dijagnoze izostalo i adekvatno lečenje, što je odvelo do smrtnog ishoda. Takođe, zaključuje se da je ovakva greška mogla da se izbegne zbog čega je utvrđena odgovornost zdravstvene ustanove.
Primer 2: „Veštačenjem je utvrđeno da je kod tužioca kasno prepoznata akutno traumatska tromboza prethodno zdrave butine areterije leve noge nakon saobraćajne nezgode u kojoj je povređeni dobio višedelne prelome obe natkolene kosti. Dijagnoza povrede krvnog suda je utvrđena kasno, pa je tada i urađena operacija potkolenice…
Navedeni period od povrede do odluke o ortopedsko-hirurškoj intervenciji i dalje do momenta jasnog prepoznavanja ishemije leve noge (oko 30 sati od povrede) nije uredno pokriven regularno vođenom medicinskom dokumentacijom iz koje bi se videlo da je vaskularni nalaz povređenih ekstremiteta praćen kontintunirano kliničkim, a po potrebi i dopunskim metodama kao što su dopler, ultrazvuk krvnih sudova ili arteriografija. Da je lezija krvnog suda bila prepoznata ranije ( u vremenu 6 – 8, a najviše 12 sati nakon povrede) rezultati bi verovatno bili mnogo bolji, sa manje ili čak vez lokalnih i opštih sistemskih poisledica.
Rezultati kasne revaskularizacije leve noge tužioca su jedini mogući obzirom na preotek vremena od povrede do operacije na krvnom sudu. Neuredno vođenje lekarske dokumentacije predstavlja nesavesnost u administrativnom postupku koji prati lečenje i to je samo deo lečenja, a rekonstrukcija krvnog suda je zakasnila. Nije postojala namera tuženog da naškodi bolesniku i načini prepoznate propuste, ali oni jesu učinjeni što se vidi po posledicama.
Da nije bilo propusta, odnosno da je povreda butne areterije prepoznata na vreme, umanjenje životne aktivnosti bi bilo najviše 10% umesto sadašnjih 50%. Naruženosti ne bi bilo jer bi tužilac imao samo jedan ili eventualno dva ožiljka na natkolenici, a sada kod tužioca postoji naruženost srednjeg steoena. Zbog propusta u lečenju postoji veliki broj ožiljaka srednjeg stepena. Zbog lekarske greške postoji veliki broj ožiljaka na potkolenici, tužilac hramlje, postoji kontraktura prstiju levog stipala i udubljeni tip stopala sa kandžastim prstima. To znači da je tužilac invalid.“
Kako do naknade štete usled lekarske greške?
Iz svega navedenog sledi da je pravna zaštita ljudskog tela i zdravlja kompleksan zadatak u sudskom postupku, te da je neophodna kako medicinska, tako i pravna ekspretiza, da bi se pravilno dokazala lekarska greška, kao i da bi se utvrdila nastala šteta i adekvatna naknada.
Ukoliko sumnjate da je usled neadekvatnog lečena došlo do narušavanja Vašeg ili zdravlja ili života nekog od Vama bližnjih, kontaktirajte nas radi procene, i detaljnijih informacija o samom postupku naknade štete.
