Trzajna povreda vrata
Trzajna povreda vrata (Whiplash injury) definiše se kao ubrzavajućeusporavajući mehanizam energije koja se prenosi na vrat, obično kao posledica sudara motornih vozila. Javlja se najčešće kod vozača i/ili putnika u zaustavljenom vozilu kada ga drugo vozilo udari otpozadi. Takođe, može da nastane kada vozilo naleti na pešaka, u tučama prilikom refleksnog, odbrambenog trzaja glave da bi se izbegao udarac, u borilačkim sportovima ili prilikom pada skijaša.
Atlas je prvi vratni pršljen i nalazi se ispod lobanje, tj. nosi lobanju, naš svet u malom, zbog čega je i dobio ime po divu Atlasu iz grčke mitologije koji je nosio svet na svojim ramenima. Atlas je zbog svog položaja veoma značajan jer pokriva vitalno područje kičmene moždine.
Hiperekstenzione povrede vrata su najznačajnije sa forenzičkog aspekta identifikacije vrste lezije, ocenjivanja prirode traume i procene definitivnih sekvela odgovornih za umanjenu životnu aktivnost. Kod ekstenzionih pokreta u vratu ima dovoljno elastičnosti da nastali ugaoni pokret (angulaciju, pregibanje, opružanje, odmicanje i primicanje) između tela vratnog pršljena i baze arkusa raspoređuje na više segmenata. Kod naglih hiperekstenzionih mehanizama dolazi do prelaska praga elastičnosti, što je naročito značajno kod povređivanja gde ne postoji svest o pretrpljenoj hiperekstenziji (politraume, alkoholisana stanja, moždane hemoragije, kontuziono-komocioni sindrom). Hiperekstenzione povrede su najčešće u saobraćajnim nezgodama kada nastaju zbog iznenadne akceleracije i deceleracije vozila. Kod akceleracije jedan auto udara auto ispred sebe otpozadi, koji prvo ubrzava kretanje napred. Ako nema naslona za glavu, ona pada nazad, a hiperekstenzija se potencira odskokom sedišta. Kod prestanka akceleracije, glava odskače napred, što se ubrzava kontrakcijom fleksornih mišića vrata. Deceleracijom u drugom autu pri udaru dolazi do oštrog smanjenja ubrzanja, pa iznenadna deceleracija pojačava naglo pomeranje glave napred, koja udara u vetrobran, volan i tablu za instrumente.
Posledice trzajne povrede vrata
Povreda rezultira koštanim ili mekotkivnim povredama i da dovede do različitih kliničkih manifestacija u koje spadaju: bol u vratu, ukočenost vrata, glavobolja, vrtoglavica, parestezije i kognitivne teškoće kao što je gubitak pamćenja.
Patološko-anatomske lezije vrata u hiperekstenziji kreću se od malih laceracija na sternokleidomastoidnom mišiću do najtežih cepanja dugih mišića vrata, pa nastaje retrofaringealni hematom ili hematom u mišićnom sloju jednjaka. Lezija najdužeg mišića vrata najčešće je povezana sa lezijom vratnog simpatičkog pleksusa. Lezije longitudinalnog ligamenta i separacije diskusa često se ne mogu dijagnostikovati ni nakon nekoliko meseci od povrede.
Simptomatologijom dominiraju bolovi vrata, uglavnom odmah nakon incidenta ili posle 24 h, koji su intenzivni i šire se u ramena, ruke, potiljačnu regiju, među lopatice, prednju stranu grudnog koša, prema temenu, slepoočnicama, očnoj jabučici, iza uha i slično. Javljaju se i funkcionalne parestezije sa osećanjem težine u grlu, bolovi u korenu jezika pri gutanju, otežan govor i skoro uvek u donjoviličnim zglobovima. Lečenje povreda mekih struktura je specifično i razlikuje se od hiperekstenzionih preloma jer se ne sme primeniti lobanjska trakcija glave. Veći stepen sigurnosti daje imobilizacija vrata sa glavom u komfornoj poziciji blage fleksije u posebnoj Šancovoj kragni, a najbolja je lateralna imobilizacija.
Postupak naknade štete usled saobraćajne nezgode
U parničnom postupku radi naknade štete nastale u saobraćajnoj nezgodi usled trzajne povrede vrata, potrebno je dokazati samu povredu, kao i posledice štetne posledice koje je povreda proizvela u vidu fizičkih bolova i straha kod oštećenog. Takođe, potrebno je dokazati i utvrditi promenu brzine vozila (ΔV) kao i silu koju je takva promena proizvela, te da li je takva sila dovoljna da u konkretnom događaju proizvede štetnu posledicu.
Potrebno da veštaci (ortoped i neuropsihijatar) prilikom davanja svog mišljenja o postojanju i prirodi povrede, pored utvrđene brzine ΔV, uzmu u obzir i ličnosti oštećenog, trajanje, intenzitet bola, karakter povrede, starosna
dob oštećenog i primena sredstava za suzbijanje bolova. Tek na osnovu takoutvrđenih podataka može se izraditi nalaz i mišljenje koje daje sud o povredi kao celini. Mora se naglasiti da nalaz i mišljenje veštaka je dokazno sredstvokoje podleže savesnoj i brižljivoj oceni suda, pa nedostatak stručnog znanja na strani suda ne sme značiti ograničavanje suda u slobodnoj oceni veštakovog
mišljenja, a iz razloga što sudska ocena mora biti potpuna, kao što moraju biti kompletni i nalozi suda kojima rukovodi veštačenje.
