Vrste statusnih promena

Statusnom promenom se društvo prenosilac reorganizuje tako što na drugo društvo sticalac prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi članovi u tom društvu stiču udele, odnosno akcije. U statusnoj promeni mogu učestvovati jedno ili više društava iste ili različite pravne forme.

1. Statusna promena – PRIPAJANJE

Jedno ili više društava može se pripojiti drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije. Ova promena uglavnom se sprovodi radi povećanja efikasnosti u upravljanju poslovanjem, smanjenja troškova poslovanja i povećanja ekonomičnosti.

2. Statusna promena – SPAJANJE

Dva ili više društava mogu se spojiti osnivanjem novog društva i prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije. Motivi za fuziju privrednih društava mogu različiti, pa se u poslovnoj teoriji razlikuju:

horizontalna fuzija – spajanje društava koja posluju u istoj delatnosti, radi povećanja poslovnog potencijala
vertikalna fuzija – spajanje društava koja su povezana dužničko-poverilačkim odnosima, a ne bave se istom delatnošću, radi konsolidovanja i prebijanja;
diverzifikaciona fuzija – spajanje društava u potpuno nepovezanim delatnostima, radi proširenja poslovnog portfolija;

3. Statusna promena – PODELA

Društvo se može podeliti tako što će istovremeno preneti celokupnu imovinu i obaveze na:

• dva ili više novoosnovanih društava (u daljem tekstu: podela uz osnivanje)
• dva ili više postojećih društava (u daljem tekstu: podela uz pripajanje)
• jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava (u daljem tekstu: mešovita podela)
  Društvo prenosilac po sprovedenoj statusnoj promeni prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije. Razlozi za sprovođenje ove statusne promene variraju u zavisnosti od vrste podele koja se vrši.

   4. Statusna promena – IZDVAJANJE

Društvo se može podeliti tako što će preneti deo svoje imovine i obaveza na:

•  jedno ili više novoosnovanih društava (u daljem tekstu: izdvajanje uz osnivanje)
• jedno ili više postojećih društava (u daljem tekstu: izdvajanje uz pripajanje)
• jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava (u daljem tekstu: mešovito izdvajanje)

Društvo prenosilac po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji.

Poreski tretman statusnih promena

Poreske obaveze i poreska oslobađanja privrednih društava u slučaju statusnih promena su regulisane posebnim odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o poreskom postupku i administraciji, Zakona o porezu na dobit pravnih lica i Zakona o porezima na imovinu. Statusne promene imaju svoje specifičnosti koje utiču na drugačije određivanje poreskog perioda, poreskog tretmana odbitaka, kapitalnih dobitaka i prenosa gubitaka i poreskih podsticaja kod poreza na dobit pravnog lica. Najopštije pravilo je da poresku obavezu društva koje u poreskoj promeni prestaje da postoji (društvo prenosilac) ispunjava društvo sticalac.

Poreske obaveze prema Zakonu o prezu na dodatu vrednost

Odredbom člana 6 st. 1 tač. 1 Zakona o PDV propisano je da „promet dobara i usluga, u smislu ovog zakona, nije izvršen kod prenosa dela ili celokupne imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, kada je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost“.

Imajući ovo u vidu, u zavisnosti od vrste statusne promene, prenos imovine ili dela imovine se ne smatra prometom dobara i usluga u smisli obaveze plaćanja poreza na dodatu vrednost.

Delom imovine smatra se celina koja omogućava samostalno obavljanje delatnosti društva sticaoca. Imajući u vidu složenost i važnost postupka statusne promene, Zakonom je propisano da ministar bliže uređuje šta se smatra prenosom celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, kao i ulog. Po ovom osnovu je i donet Pravilnik.

Ako u roku od tri godine od dana izvršenog prenosa dela ili celokupne imovine prestanu da uslovi iz člana 6 st. 1 tač. 1 Zakona o PDV, sticalac imovine ili dela imovine dužan je da obračuna PDV za dobra i usluge koje je stekao tim prenosom, a koja na dan prestanka uslova čine njegovu imovinu, na način na koji prenosilac imovine ili dela imovine imao obavezu obračunavanja PDV da pri prenosu imovine ili dela imovine nisu bili ispunjeni propisani uslovi.

U slučaju ako se pravno lice obveznik PDV pripaja pravnom licu koje nije obveznik PDV, obavezno je da obračuna PDV na vrednost dobara i usluga koja podležu plaćanju PDV kod lica koje se pripaja.

Obveznik PDV koji u statusnoj promeni prestaje da postoji, dužan je da najkasnije 15 dana pre podnošenja zahteva za brisanje iz registra privrednih subjekata nadležnom poreskom organu podnese zahtev za brisanje iz evidencije obeznika PDV. Nadležni poreski organ sprovodi postupak i izdaje potvrdu o brisanju iz evidencije PDV. Agencija za privredne registre ne može sprovesti brisanje iz registra bez potvrde o brisanju iz evidenice obveznika PDV.

Zakon o PDV

Član 40

Obveznik koji je podneo zahtev za brisanje iz evidencije za PDV dužan je da na dan prestanka PDV aktivnosti:

1) izvrši popis dobara, uključujući opremu, objekte za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte, kao i datih avansa, po osnovu kojih je imao pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom i da o tome sačini popisnu listu;

2) izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza za opremu, objekte i ulaganja u objekte u skladu sa ovim zakonom;

3) utvrdi iznos prethodnog poreza za dobra, osim dobara iz tačke 2) ovog stava, i date avanse.

Iznos ispravljenog odbitka prethodnog poreza i iznos prethodnog poreza iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana obveznik iskazuje u poreskoj prijavi kao ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom.

Popisnu listu iz stava 1. tačka 1) ovog člana obveznik podnosi uz poresku prijavu iz stava 2. ovog člana.

Odredbom člana 32. st. 1 Zakona o PDV propisana je obaveza za obveznika PDV koji je ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza za objekte i opremu za vršenje delatnosti da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza ako prestane da ispunjava uslove za ostvarivanje ovog prava i to u roku kraćem od 5 godina od momenta prve upotrebe  za opremu, odnosno u roku kraćem od 10 godina za objekte. Odredbom st. 3 i 4 istog člana propisano je da obveznik ne vrši ispravku odbitka prethodnog poreza u slučaju prenosa dela ili cekokupne imovine u skladu sa članom 6 st. 1 tač. 1 Zakona.

Zakon o PDV

Član 32

Obveznik koji je ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke opreme i objekata za vršenje delatnosti, kao i ulaganja u sopstvene ili tuđe objekte, osim ulaganja koja se odnose na redovno održavanje objekata (u daljem tekstu: ulaganja u objekte), dužan je da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza ako prestane da ispunjava uslove za ostvarivanje ovog prava, i to u roku kraćem od pet godina od momenta prve upotrebe za opremu, deset godina od momenta prve upotrebe za objekte, odnosno deset godina od momenta završetka ulaganja u objekte.

Ispravka odbitka prethodnog poreza vrši se za period koji je jednak razlici između rokova iz stava 1. ovog člana i perioda u kojem je obveznik ispunjavao uslove za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.

Obveznik nema obavezu da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u slučaju:

1) prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti sa pravom na odbitak prethodnog poreza;

2) ulaganja u objekte za vršenje delatnosti za koja naplaćuje naknadu;

3) prenosa imovine ili dela imovine iz člana 6. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

U slučaju prenosa iz člana 6. stav 1. tačka 1) ovog zakona ne prekidaju se rokovi iz stava 1. ovog člana.

Sticalac imovine iz stava 3. tačka 3) ovog člana vrši ispravku odbitka prethodnog poreza koji je za objekte i opremu za vršenje delatnosti, odnosno ulaganja u objekte za vršenje delatnosti ostvario prenosilac imovine ako prestane da ispunjava uslove za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.

Ministar bliže uređuje šta se smatra opremom i objektima za vršenje delatnosti i ulaganjima u objekte u smislu ovog zakona, kao i način sprovođenja ispravke odbitka prethodnog poreza.

Poreske obaveze prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica

U skladu sa članom 38 Zakona o porezu na dobit pravnih lica, poreski period za obračun poreza na dobit pravnih lica, se za lice koje učestvuje u statusnoj promeni završava statusnom promenom.

U skladu sa članom 63 Zakona, poreski obveznik je dužan da poreskom organu podnese poresku prijavu u kojoj je obračunat porez za period za koji se utvrđuje. Poreska prijava se podnosi u roku od 180 dana od isteka perioda za koji se porez obračunava, dok se izuzetno u slučaju statusne promene u kojoj pravno lice prestaje da postoji poreska prijava podnosi u roku od 60 dana od dana statusne promene. Uz poresku prijavu poreski obveznik je dužan da podnese i poreski bilans.

Pravno lice koje nastaje u procesu statusne promene dužno je da u roku od 15 dana od dana upisa u registar podnese poresku prijavu.

Stopa poreza na dobit pravnih lica je 15%, a koju obavezu je dužno da plati privredno društvo sticalac, kao pravni sledbenik društva prenosioca koje je u postupku statusne promene prestalo da postoji.

Kapitalni dobitak – tretman u slučaju statusne promene

Poreska obaveza po osnovu kapitalnih dobitaka nastaće u trenutku kada društvo sticalac bude prodavalo imovinu koju je statusnom promenom steklo, što znači da statusna promena odlaže nastanak poreske obaveze po osnovu kapitalnih dobitaka (član 31 Zakona o porezu na dobit pravnih lica).

Kapitalni dobitak obračunava se kao razlika između prodajne cene imovine i nabavne cene koje je platilo društvo koje je statusnom promenom prenelo tu imovinu na društvo sticaoca.

Poslovni gubici – tretman u slučaju statusne promene

Članom 32 Zakona o porezu na dobit pravnih lica predviđeno je da gubici ostvareni iz poslovnih, finansijskih i neposlovnih transakcija utvrđeni u poreskom bilansu, izuzev onih iz kojih proizilaze kapitalni dobici i gubici utvrđeni u skladu sa Zakonom, mogu se preneti na račun dobiti utvrđene u godišnjem poreskom bilansu iz budućih obračunskih perioda, ali ne u periodu dužen od 5 godina. Korišćenje poreske pogodnosti ne prestaje statusnom promenom ili promenom pravne forme. U slučaju podele ili odvajanja pogodnosti se srazmerno dele i o tome se obaveštava nadležni poreski organ.

Poreske obaveze prema Zakonu o porezima na imovinu

Porez na prenos apsolutnih prava se, u skladu sa članom 23 Zakona o porezuma na imovinu, plaća ako se prenos vrši uz naknadu. Ako se u postupku statusnih promena prenos vrši bez naknade, ne postoji obaveza plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava. Ipak ukoliko u procesu statusne promene dođe do novčane isplate akcionarima ili članovima za ustupljenu imovinu, primeniće se član 23 Zakona.

Od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzet je prenos apsolutnih prava sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika u statusnoj promeni, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, a sve u skladu sa članom 24 st. 3 Zakona o porezma na imovinu.

Ukoliko ste u procesu pregovaranja i razmatranja statusne promene privrednog društva, KONTAKTIRAJTE NAS za detaljno poresko i pravno savetovanje, a da bi svoja prava i odnose zaštitili i uredili!