Obzirom da u Republici Srbiji ne postoji adekvatan kodeks poslovne etike primenljiv na osiguranje, korisno je biti upoznat sa oblicima prakse koji se smatraju neetičkim i neprofesionalnim iz ugla standarda poslovanja osiguravača u Evropskoj uniji, Kodeksa poslovne etike Privredne komore Srbije i Zakona o obligacionim odnosima.
Nedostavljanje opštih uslova osiguranja pre zaključenja ugovora
Osiguravač ima obavezu da osiguranika upozna sa svim pravima i obavezama koje za njega proizilaze iz potpisivanja ugovora o osiguranju tj. polise osiguranja. Osiguranici bez mnogo razmišljanja potpisuju polise u koje se unosi klauzula da su mu opšti uslovi osiguranja predati pre potpisivanja polise. Kada se osiguravajuća kuća pozove na isključenje štete pri zahtevu za naknadu štete, na osiguraniku je da dokaže da se opštim uslovima i isključenjima štete nije bio upoznat.
Duži rokovi za naknadu štete u poravnanjima
Rokovi za isplatu naknade štete predviđeni su Zakonom o obligacionim odnosima, koji predviđa da osiguravač ima obavezu da isplati naknadu štete u roku od 14 dana, računajući od dana kada je osiguranik prijavio osigurani slučaj. Koristeći neukost stranke, osiguranje ugovara duži rok isplate štete, i time sebi obezbeđuje povoljniju poziciju.
Zahtev odustanka od svih budućih potraživanja
Uslovljavanje naknade štete odustajanjem oštećenog od budućih potraživanja je takođe široko rasprostranjena praksa naših osiguravajućih kuća. Upravo zbog izvesnosti da će oštećeni posledice doživljene nezgode osetiti u budućnosti, i da će neka šteta nastupiti u budućnosti, osiguranja pribegavaju ovoj klauzuli. Ipak, oštećena lica kod kojih šteta nastupi u budućnosti, i pored potpisivanja ovakvog poravnanja pred sudovimam mogu ostvariti svoja zakonska prava.
| Osiguranje odbija da Vam isplati štetu nakon potpisivanja klauzule o odricanju? KONTAKTIRAJTE NAS |
Uslovljavanje isplate naknade štete potpisivanjem sporazuma o vansudskom poravnanju
Osiguranje ima zakonsku obavezu da isplati naknadu koja pripada osiguraniku, i svaki vid uslovljavanja predstavlja nedozvoljen pritisak na osiguranika i vid je nepoštene poslovne prakse.
Neisplaćivanje nespornog dela štete
Iako osiguranje nema obavezu da dobrovoljno isplati naknadu štete u visini koja nije sporna, na ovo ga obavezuje standard dobrog osiguravača i standard dobre poslovne prakse.
Uslovljavanje naknade štete na vozilu odustajanjem od zahteva za naknadu štete zbog telesnih povreda
Ovakav vid prakse se mahom događa kod osiguranja od odgovornosti vlasnika motornih vozila. Ovakva praksa nije samo nepoštena, već i nezakonita, i potpisivanje ovakvog poravnanja bi predstavljalo nevažeći ugovor, obzirom da je jedna strana bila pod prtiskom da potpiše pod nepovoljnim uslovima.
Vođenje dugotrajnih postupaka sa licima koja potražuju naknadu nematerijalne štete
Ovo je takođe rasprostranjena praksa, koja za cilj ima izbegavanje isplate. Posebno je česta kod visokih zahteva za naknadu nematerijalne štete ( strah, bol, invaliditet, itd. ) pošto osiguranja imaju u vidu da ova naknada dospeva donošenjem prvostepene presude, što u praksi znači da osiguranje nije dužno da isplati naknadu štete naslednicima lica koje premine u toku postupka.
Pravne posledice nepoštene poslovne prakse
U nekim situacijama, nesavesno ponašanje osiguravača može da prouzrokuje određene pravne posledice, koje se pre svega ogledaju u poništenju nepovoljnih odredbi ugovora o osiguranju.
Imajući u vidu da su ugovori o osigurajnu tzv. ugovori po pristupu ( tekst ugovora u celosti priprema jedna, po pravilu jača ugovorna strana ) sud ima obavezu da sve ugovorne odredbe tumači u korist slabije strane.
Ako smatrate da ste bili žrtva nepoštene poslovne prakse osiguravajuće kuće, javite nam se, a mi ćemo Vam dati procenu situacije, i savet kako dalje da postupite.
