Kako postupiti u slučaju saobraćajne nezgode?

Lice koje se zatekne ili naiđe na mesto saobraćajne nezgode u kojoj ima povređenih lica dužno je da odmah obavesti policiju i/ili službu hitne medicinske pomoći i da u skladu sa svojim znanjima, sposobnostima i mogućnostima, pruži pomoć licima povređenim u saobraćajnoj nezgodi i po potrebi ih preveze do najbliže zdravstvene ustanove i da preduzme sve što je u njegovoj moći da spreči uvećavanje postojećih, odnosno nastajanje novih posledica.

Vozač, odnosno drugi učesnik saobraćajne nezgode u kojoj je neko lice zadobilo telesne povrede, odnosno poginulo, ili je nastala velika materijalna šteta (TEŠKA SAOBRAĆAJNA NEZGODA) dužan je da:

• zaustavi vozilo, isključi motor, uključi sve pokazivače pravca, postavi sigurnosni trougao na bezbednom rastojanju, obavesti policiju i/ili službu hitne pomoći i preduzme druge raspoložive mere kako bi upozorio ostale učesnike u saobraćaju o postojanju nezgode
• upozori sva lica da se sklone sa kolovoza da ne bi bila povređena i da ne bi uništavala tragove nezgode
• obavesti policiju i ostane na mestu nezgode do dolaska policije i završetka uviđaja
• ukaže pomoć povređenima, odnosno prvu pomoć ili medicinsku pomoć u skladu sa svojim znanjima, sposobnostima i mogućnostima
• da preduzme sve mere zaštite koje su u njegovoj moći da se spreči nastajanje novih i uvećavanje postojećih posledica i povreda
• da obezbedi tragove i predmete nezgode, pod uslovom da time ne ugrožava bezbednost saobraćaja

Vozač, odnosno učesnik saobraćajne nezgode u kojoj je nastala samo manja materijalna šteta (LAKŠA SAOBRAĆAJNA NEZGODA) dužan je da:

•  upozori ostale učesnike u saobraćaju o postojanju vozila i drugih prepreka na putu, ukoliko ih sam ne može ukloniti,
• ukloni vozilo i druge predmete sa kolovoza, ako onemogućavaju ili ugrožavaju odvijanje saobraćaja, odnosno ako preti opasnost od novih saobraćajnih nezgoda
• popuni Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u slučaju kada ovlašćeno lice ne vrši uviđaj saobraćajne nezgode
• upozori sva lica da se sklone sa kolovoza da ne bi ometala saobraćaj
• ostavi podatke o sebi i vozilu vozaču oštećenog vozila ili držaocu druge oštećene stvari u nezgodi, odnosno policiji
• preduzme mere zaštite koje su u njegovoj moći da se spreči nastajanje novih i uvećavanje postojećih posledica nezgode

Ukoliko učesnici saobraćajne nezgode postupe suprotno i neku od prethodnih dužnosti ne ispune predviđeno je prekršajno gonjenje i novčana kazna od 10.000 do 20.000 dinara, kao i izricanje 2 kaznena poena.

Strogo je zabranjeno uzimanje alkohola ili psihoaktivnih supstanci nakon saobraćajne nezgode.

Kada se saobraćajna nezgoda smatra „lakšom“?

Kao lakšu saobraćaju nezgodu Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ( ZOBS ) vidi nezgodu u kojoj je došlo „samo do manje materijalne štete“.

Pojam manje materijalne štete isti zakon daje u članu 7 stav 1 tačka 104) – „ manja materijalna šteta je šteta nastala u saobraćajnoj nezgodi prouzrokovana u vrednosti manjoj od one za koju je propisana krivična odgovornost.“

Dakle, da bi nam bilo jasno kada je šteta dovoljno mala da se može smatrati lakom, moramo konsultovati Krivični zakonik Republike Srbije ( KZ RS ).

Krivični zakonik u članu 289, kao krivično delo „Ugrožavanje javnog saobraćaja“ predviđa situaciju u kojoj „učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, kazniće se zatvorom do tri godine.“

Imajući u vidu gore citirani član Krivičnog zakonika, postaje jasno da se u saobraćajnoj nezgodi šteta manja od 200.000 dinara smatra „manjom štetom“. Uz uslov da u nezgodi nije bilo povređenih lica, učesnici lakše saobraćajne nezgode mogu popuniti Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.

Evropski izveštaj i naknada štete

Prema Zakonu o bezbednosti u saobraćaju, svi vozači motornih vozila, vlasnici polisa osiguranja od autoodgovornosti, obavezni su da u vozilu imaju primerak Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi, koji se dobija uz registraciju vozila i da ga pokažu na zahtev ovlašćenog službenog lica.

To je standardan obrazac koji se koristi na teritoriji čitave Evrope i validan je umesto policijskog izveštaja u slučaju manjih materijalnih šteta u saobraćajnim nezgodama gde nema povređenih lica, a gde su se učesnici saglasili (dogovorili) o odgovornosti za nastanak nezgode.

Potrebno je pročitati pravilno sve ono što piše na Evropskom izveštaju, a naročito treba obratiti pažnju na rečenicu koja se nalazi na sredini prednje strane, malo iznad „Skice nezgode”. Navodimo: „Obavezan potpis oba vozača, ne predstavlja priznavanje odgovornosti, već jedino utvrđivanje identiteta i okolnosti koje služe bržem regulisanju štete”. Ovo u praksi znači da nije dovoljno samo da svi učesnici u saobraćajnoj nezgodi potpišu Evropski izveštaj, već je neophodno da se sa svojim vozilima pojave kod osiguravača koji treba da isplati štetu.

Savetuje se da iskoristite kameru na svom mobilnom telefonu, i uz Evropski Izveštaj priložite što više detalja. Pored fotografisanja mesta nesreće, dobro je imati snimke na kojima će se jasno videti registraioni brojevi automobila i mesto nesreće. Snimak vam se ne može uzeti kao dokaz, ali može pomoći. Iskoristite mogućnost, i potrudite se da u Evropskom izveštaju skica bude što jasnija. Preporučuje se da odmah nakon potpisivanja krenete sa osobom koja je priznala krivicu u njegovu osiguravajaću kuću, i tamo potpišete dodatnu dokumentaciju. Ukoliko niste u prilici da sa drugom stranom odmah odete kod osiguravača ili sumnjate da će se onaj drugi odazvati vašem pozivu da se zajedno pojavite kod osiguravača, ne preostaje vam ništa drugo, nego da zovete policiju da izvrši uviđaj. U tom slučaju ostavite mesto udesa netaknuto i sačekajte policiju. Nakon dolaska, policija će vam predložiti da još jednom razmislite o dogovoru, jer je to brže i bezbolnije rešenje. Ako i dalje druga strana ne želi da pristane na dogovor, policija će uraditi zapisnik, uzeće izjave i proveriće da li imate alkohola u krvi.

Sledeći korak je odlazak u osiguravajuću kuću u kojoj je osiguran automobil kojim je izazvan udes. Potreban vam je Evropski izveštaj ili policijski zapisnik.

Zahtev za naknadu štete i pravo na podnošenje tužbe

Potraživanje po osnovu osiguranja od autoodgovornosti oštećeno lice ostvaruje podnošenjem odštetnog zahteva neposredno društvu za osiguranje. Oštećeno lice može podneti zahtev za naknadu štete svom društvu za osiguranje, ako je takva mogućnost predviđena tim ugovorom, saglasno aktima poslovne politike društva.

Ako društvo za osiguranje ne dostavi obrazloženu ponudu za naknadu štete, odnosno obaveštenje da nema osnova za naknadu štete u roku od 90 dana od dana prijema odštetnog zahteva, odnosno ne isplati malu štetu u roku od 8 dana, oštećeno lice može podneti tužbu sudu i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije. Tužba pre isteka gore pomenutih rokova smatra se preuranjenom!

Društvo za osiguranje dužno je da odštetne zahteve evidentira u posebnoj knjizi šteta sa danom prijema zahteva, po redosledu prijema.

Postupak i rokovi za odlučivanje o zahtevu za naknadu štete

Društvo za osiguranje je dužno da u roku od 14 dana od dana prijema odštetnog zahteva utvrdi osnov i visinu tog zahteva, da dostavi podnosiocu zahteva obrazloženu ponudu za naknadu štete i da isplati naknadu štete.

Ukoliko podneti odštetni zahtev nije potpun, društvo za osiguranje je dužno da se u roku od osam dana od dana prijema zahteva pismeno obrati podnosiocu zahteva i zatraži kompletiranje dokumentacije.

Izuzetno, ako u roku od 14 dana od dana prijema odštetnog zahteva nije moguće utvrditi osnov i visinu tog zahteva, društvo za osiguranje je dužno da ih utvrdi u roku od 45 dana od dana prijema tog zahteva za štetu na stvarima, a u roku od 90 dana od dana prijema tog zahteva za štetu na licima i da dostavi podnosiocu zahteva obrazloženu ponudu za naknadu štete, a u daljem roku od 14 dana da isplati naknadu štete.

U slučaju kada je ponuđena visina naknade štete člana manja od potraživanja oštećenog lica, društvo za osiguranje je dužno da oštećenom licu ponudi i izvrši isplatu nespornog dela svoje obaveze na ime predujma, u rokovima utvrđenim tim stavovima. Prihvatanje nespornog dela naknade štete ne utiče na pravo na potraživanje spornog dela naknade!

U slučaju kada društvo za osiguranje oceni da nema osnova za naknadu štete o tome će pismeno, sa obrazloženjem, obavestiti podnosioca odštetnog zahteva, u roku od 8 dana od utvrđivanja nepostojanja osnova, a saglasno gore navedenim rokovima za odlučivanje o odštetnom zahtevu.

Naknada male štete

Štete za koje odštetni zahtev iznosi manje od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i za koje su uz zahtev dostavljeni dokazi na osnovu kojih se može utvrditi obaveza društva za osiguranje, smatraju se malim štetama.

Društvo za osiguranje je dužno da naknadu male štete ovog člana isplati u roku od 8 dana od dana prijema zahteva.

Društvo za osiguranje je dužno da štetu isplati u roku od 8 dana i u slučaju kad u postupku naknade štete utvrdi da je iznos štete do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, iako zahtev za naknadu štete nije opredeljen kao zahtev za naknadu male štete, tj. kada je tražen veći iznos.

Tužba radi ostvarivanja prava na naknadu štete

U slučaju kada osiguranje u predviđenim rokovima ne isplati štetu po zahtevu ( 90 dana, odnosno 8 dana za malu štetu), oštećeno lice ima pravo da sudu podnese tužbu radi naknade štete. Isto pravo pripada oštećenom kojem je osiguravajuća samo delimično isplatila traženu odštetu. Mesno je nadležan sud prema registrovanom sedištu osiguravajuće kuće, ili sud na čijem se području štetni događaj desio.

Ukoliko ste bili oštećeni u saobraćajnoj nezgodi, KONTAKTIRAJTE NAS a mi ćemo Vam pružiti savet i po potrebi zastupanje pred organima društva ili sudovima, a sve u cilju adekvatne naknade štete.