Paušalno oporezivanje predstavlja jedan od najpopularnijih oblika poslovanja u Srbiji zbog jednostavne administracije i predvidivih troškova. Preduzetnici koji tek započinju svoj biznis najčešće biraju ovaj model jer ne zahteva angažovanje knjigovođe u punom kapacitetu, a mesečne obaveze su unapred poznate. Ipak, uspešno poslovanje donosi rast, a rast donosi veće prihode koji vas mogu izvesti iz ovog povoljnog sistema. Mnogi preduzetnici se uplaše kada se približe magičnoj cifri od šest miliona dinara. U ovom tekstu detaljno objašnjavamo šta se tačno dešava kada vaš prihod probije zakonski limit od 6.000.000 dinara, kako se taj iznos pravilno računa i šta vas sve čeka kada po sili zakona postanete „knjigaš“.
Šta je paušalno oporezivanje i ko ima pravo na njega?
Paušalni model oporezivanja je specifičan sistem u kojem Poreska uprava rešenjem unapred utvrđuje paušalni prihod, koji zatim predstavlja fiksnu osnovicu za plaćanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
. Za razliku od preduzetnika „knjigaša“, čije obaveze variraju u zavisnosti od stvarne zarade (razlike između prihoda i rashoda), paušalac uvek plaća isti mesečni iznos nezavisno od toga da li je tog meseca zaradio milion dinara ili nije imao nikakav promet. Ipak, zakon strogo propisuje ko može, a ko ne može da uživa ovu privilegiju.
Osnovni uslovi za sticanje statusa preduzetnika paušalca
Zakon o porezu na dohodak građana predviđa da pravo na paušalno oporezivanje ima preduzetnik koji, s obzirom na okolnosti, nije u stanju da vodi poslovne knjige (osim knjige o ostvarenom prometu – KPO) ili kome bi njihovo vođenje znatno otežalo obavljanje delatnosti. U praksi, ovo pravo se priznaje onima čiji posao nije previše kompleksan i ne zahteva složenu računovodstvenu evidenciju. Visinu obaveza Poreska uprava određuje na osnovu različitih kriterijuma, kao što su mesto na kome se obavlja delatnost, prosečna zarada u opštini, opremljenost i broj zaposlenih.
Koje delatnosti zakon isključuje iz paušalnog oporezivanja?
Ne može svaki preduzetnik biti paušalac, bez obzira na visinu prihoda. Zakon izričito zabranjuje ovakav način oporezivanja za delatnosti iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta. Takođe, paušalni sistem ne mogu koristiti lica koja se bave trgovinom na veliko i malo, hotelima i restoranima, finansijskim posredovanjem i aktivnostima u vezi s nekretninama. Važno je naglasiti da se pod početkom obavljanja zabranjene delatnosti ne smatra samo zvanična promena šifre u APR-u, već i faktičko obavljanje takvog posla. Na primer, ako paušalac koji proizvodi kolače počne u svom objektu da preprodaje i opremu za torte, on automatski gubi status jer faktički započinje trgovinu na malo.
Bližite se limitu od 6 miliona dinara u poslovnoj godini?
Osigurajte bezbolan prelazak u sistem dvojnog knjigovodstva i na vreme iskoristite prednosti modela lične zarade uz našu stručnu podršku.
Limit od 6.000.000 dinara: Kako se pravilno računa?
Najvažniji finansijski uslov za ostanak u sistemu paušala je da vaš ukupan promet u godini koja prethodi godini oporezivanja ne pređe iznos od 6.000.000 dinara. Poreski organi veoma revnosno prate ovaj iznos, a greške u njegovom tumačenju mogu dovesti do neočekivanog gubitka paušalnog statusa.
Kalendarska godina i pravilo srazmernog iznosa (šta ako ste osnovani u toku godine?)
Zakon definiše da se limit od 6 miliona dinara uvek posmatra u okviru jedne kalendarske godine
. Ono što preduzetnike veoma često buni jeste kako se taj limit primenjuje na firme koje su otvorene na polovini ili krajem godine. Zakon o porezu na dohodak građana ne propisuje takozvano „pravilo srazmernog iznosa“, odnosno ne deli limit na broj meseci tokom kojih ste poslovali. Prema tome, ukoliko preduzetničku radnju otvorite tek u julu ili čak u decembru, vi i dalje imate pravo da do kraja te iste godine ostvarite pun limit od 6.000.000 dinara, a da pri tome ne izgubite status preduzetnika paušalca.
Šta se računa u limit (fakturisana realizacija vs. naplaćeni iznosi)?
Ovo je ubedljivo najčešća dilema. U limit za paušal se ne računa finansijski priliv novca na vašem tekućem računu, već vaša fakturisana realizacija. Prometom se smatra onaj momenat kada je rad faktički obavljen i kada je nastalo potraživanje prema klijentu, nezavisno od toga da li je klijent tu fakturu odmah platio. Taj promet ste dužni da upišete u svoju Knjigu o ostvarenom prometu (KPO). Ukoliko, na primer, izdate fakturu u decembru jedne godine, a ona vam bude plaćena u januaru naredne godine, taj prihod se uračunava u limit za godinu u kojoj je faktura izdata i upisana u KPO knjigu.
Koji prihodi ne ulaze u limit za paušal?
Nisu svi prilivi na vaš račun oporezivi promet. U pomenutih 6.000.000 dinara se izričito ne uračunavaju uplate naplaćene u tekućoj godini po osnovu faktura izdatih u prethodnoj godini. Takođe, u limit ne ulaze avansne uplate za budući promet koji tek treba da se desi. Pored toga, isključeni su iznosi koje preduzetnik naplaćuje u ime i za račun drugih lica (što je čest slučaj kod advokata), kao i pozajmice osnivača i uplate ličnog novca preduzetnika na račun. Konačno, naknade koje paušalac ostvari od nalogodavca za kog „padne“ na testu samostalnosti (i koje se oporezuju kao ostali prihodi) takođe ne ulaze u iznos od 6 miliona dinara.
Kako i kada prestaje pravo na paušalno oporezivanje?
Kada se ispuni bilo koji od zakonom propisanih uslova koji isključuju ovo pravo, preduzetnik gubi mogućnost da porez plaća po paušalnom rešenju. Gubitak statusa sa sobom nosi i promenu obaveza, pa je važno znati tačne razloge.
Prekoračenje limita od 6 miliona dinara
Kao što smo detaljno objasnili, pravo na paušal se gubi ukoliko vaš fakturisani promet iz KPO knjige u jednoj kalendarskoj godini pređe 6.000.000 dinara. U tom slučaju nadležni poreski organ donosi rešenje kojim utvrđuje prestanak prava na paušalno oporezivanje. Zanimljivo je da paušalac nastavlja da plaća paušalni porez po rešenju za celu tu godinu, a Poreska uprava mu nalaže prelazak na vođenje poslovnih knjiga obično od početka naredne godine. Sav prihod „preko“ 6 miliona koji ste ostvarili u godini probijanja, samo se evidentira u KPO knjigu i na njega ne plaćate poseban dodatni porez.
Ulazak u sistem PDV-a (limit od 8 miliona dinara u 12 meseci)
Preduzetnik koji se evidentira u sistem PDV-a automatski i po sili zakona gubi pravo na paušalno oporezivanje. Obaveza ulaska u sistem PDV-a nastaje kada vaš ukupan promet pređe 8.000.000 dinara. Ovde postoji ključna i velika razlika u odnosu na paušalni limit: dok se limit za paušal (6 miliona) meri isključivo za kalendarsku godinu, limit za PDV (8 miliona) se računa za bilo kojih uzastopnih 12 meseci (odnosno u periodu od 365 dana). Takođe, promet koji ostvarite fakturišući inostranim klijentima (gde je mesto prometa u inostranstvu) ne uračunava se u PDV limit od 8 miliona, ali se taj isti promet računa u paušalni limit od 6 miliona dinara.
Ostali razlozi za gubitak statusa (promena delatnosti, ulaganje drugih lica)
Pored finansijskih limita, paušalni status ćete izgubiti ukoliko u vaš biznis počnu da ulažu i druga lica. Naravno, jedan od najočiglednijih razloga za prekid ovog sistema jeste ukoliko počnete da se bavite nekom od zabranjenih delatnosti (poput trgovine na malo, marketinga, poreskog savetovanja i slično). Čim preduzmete prve faktičke korake u obavljanju ovih isključenih delatnosti, gubite zakonsko pravo da svoje poreske obaveze izmirujete putem fiksnih, paušalnih iznosa.
Posledice prestanka paušalnog oporezivanja
Izlazak iz paušalnog sistema označava prelazak u ozbiljnije i zahtevnije poslovne vode. Najveća promena je prelazak na iskazivanje stvarne dobiti i angažovanje stručnog knjigovođe.
Prelazak na vođenje poslovnih knjiga (Kada tačno počinjete?)
Ukoliko izgubite pravo na paušal isključivo zbog probijanja limita od 6 miliona dinara, nadležni poreski organ donosi zvanično rešenje kojim vam nalaže prelazak na vođenje poslovnih knjiga, što je najčešće od polovine tekuće ili od početka naredne godine. Sa druge strane, ako ste paušal izgubili zbog probijanja onog većeg limita i ulaska u sistem PDV-a, prelazite na knjige istog trenutka kada steknete status obveznika PDV-a. U ovom drugom slučaju, knjige počinjete da vodite odmah, po sili zakona, čak i bez čekanja da vam Poreska uprava prethodno dostavi zvanično rešenje o tome.
Oporezivanje stvarne dobiti i podnošenje poreske prijave
Nakon što postanete „knjigaš“, postajete obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti na stvarno ostvarenu oporezivu dobit. To znači da porez (po stopi od 10%) i doprinose (oko 35,05%) više ne plaćate na unapred fiksiranu svotu, već isključivo na stvarnu razliku između vaših poslovnih prihoda i rashoda. Za period dok formalno ne otpočnete sa vođenjem knjiga (dok čekate primenu rešenja), porez i dalje plaćate po svom starom, paušalnom sistemu. Početkom naredne godine, imaćete obavezu podnošenja detaljnog poreskog bilansa i prijave PPDG-1S u kojoj iskazujete ostvarenu zaradu iz knjiga.
Opredeljenje za isplatu lične zarade preduzetnika
Jedna od najvećih glavobolja i zamki za nove „knjigaše“ je prelazak na model isplate lične zarade. Ovaj model omogućava knjigašima da fiksiraju iznos na koji mesečno plaćaju doprinose (na primer, plaćaju ih samo na minimalnu zaradu), umesto da ih plaćaju na celokupnu ostvarenu dobit preduzetničke radnje. Da biste ušli u model lične zarade za narednu godinu, elektronsko obaveštenje portalu ePorezi morate podneti najkasnije do 15. decembra tekuće godine. Problem i nelogičnost nastaje jer Ministarstvo finansija tumači da se za ovu opciju može prijaviti samo lice koje na taj dan (15. decembar) već ima status „knjigaša“.
Ukoliko vam je Poreska uprava rešenjem naložila prelazak sa paušala na poslovne knjige tek od 1. januara naredne godine, vi tog 15. decembra faktički još uvek niste knjigaš. Zbog tog rigoroznog tumačenja, vi ne možete podneti prijavu do roka i tako gubite pravo na opciju lične zarade za celu prvu godinu vođenja knjiga, pa ćete doprinose morati da platite na ukupnu oporezivu dobit. Nasuprot tome, ukoliko ste paušal izgubili ulaskom u sistem PDV-a ranije tokom godine (pa ste odmah počeli da vodite knjige), vi ćete 15. decembra uveliko imati status „knjigaša“ i bez problema ćete se moći opredeliti za ličnu zaradu.
