Često se u praksi susrećemo sa pitanjem: osiguranje me je tužilo zbog štete koju su isplatili nakon saobraćajne nezgode u kojoj sam učestvovao kao vozač ili koja je pričinjena mojim vozilom – da li imaju pravo na to?
Regresni zahtev osiguranja predstavlja situaciju u kojoj osiguravajuće društvo, nakon što isplati naknadu štete oštećenom licu, traži povraćaj tog iznosa od vozača ili vlasnika vozila. Iako mnogi smatraju da je osiguranje “uvek dužno da plati”, zakon predviđa izuzetke.
U nastavku objašnjavamo kada osiguranje ima pravo na regres, kada ga nema, kako izgleda sudski postupak i na koji način se možete zaštititi od neosnovane regresne tužbe.
Kako funkcioniše regres osiguranja u saobraćajnim nezgodama
Obavezno osiguranje od autoodgovornosti regulisano je Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju (“Sl. glasnik RS”, br. 51/2009, 78/2011, 101/2011, 93/2012 i 7/2013 – odluka US). Prema ovom zakonu, svako motorno vozilo koje učestvuje u saobraćaju mora biti osigurano polisom osiguranja od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.
Suština sistema je sledeća:
- Oštećeno lice ima pravo na direktnu naknadu štete od osiguravajućeg društva
- Osiguranje je dužno da nadoknadi materijalnu i nematerijalnu štetu u granicama osigurane sume
- Odgovornost vlasnika i vozača zasniva se na pravilima Zakona o obligacionim odnosima (član 154. i naredni – odgovornost za štetu)
Važno je naglasiti:
Vozač koji je isključivo odgovoran za nezgodu nema pravo na naknadu sopstvene štete po osnovu obaveznog osiguranja.
Kada osiguranje nema pravo da traži regres?
Osnovno pravilo je da osiguravajuće društvo, nakon isplate naknade štete, nema pravo da traži povraćaj tog iznosa od osiguranika, osim u izričito propisanim slučajevima. Drugim rečima, regres je izuzetak, a ne pravilo. Ukoliko je saobraćajna nezgoda nastala običnom nepažnjom, bez postojanja zakonom propisanih otežavajućih okolnosti, osiguranje nema pravo da zahteva regres.
To znači da osiguranje nema pravo na regres ako:
- vozač nije bio pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci,
- imao je važeću vozačku dozvolu,
- nije namerno izazvao štetu,
- nije pobegao sa mesta nezgode,
- vozilo je korišćeno u skladu sa propisima i namenom.
Pravo na regres mora biti zasnovano na izričitoj zakonskoj odredbi, pre svega članu 29. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju (pravo osiguravača na regres), koji taksativno navodi situacije u kojima osiguravač može potraživati isplaćeni iznos.
U sudskoj praksi, teret dokazivanja postojanja uslova za regres je na osiguravajućem društvu. Nije dovoljno samo dokazati da je šteta isplaćena – potrebno je dokazati da su ispunjeni zakonski uslovi za regres.
Upravo u ovom delu se često javlja prostor za odbranu, jer osiguravajuća društva ponekad automatizmom pokreću regresne postupke, bez potpune analize konkretnih okolnosti.
Dobili ste zahtev od osiguranja za regres isplaćene štete? Zaštitite svoja prava na vreme – kontaktirajte nas
Kada osiguranje ima pravo na regres?
Prema članu 29. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, osiguravač ima pravo na regres naročito ako je šteta prouzrokovana:
- namerno,
- upravljanjem vozilom pod dejstvom alkohola iznad dozvoljene granice,
- upravljanjem bez važeće vozačke dozvole,
- upotrebom vozila za namene za koje nije registrovano,
- bekstvom sa mesta nezgode radi izbegavanja odgovornosti.
U tim situacijama, iako je osiguranje isplatilo naknadu štete oštećenom licu (jer je na to obavezano zakonom), stiče pravo da od odgovornog lica zahteva povraćaj isplaćenog iznosa.
Regres može obuhvatiti:
- glavni iznos štete,
- troškove postupka,
- zateznu kamatu.
U praksi, iznosi regresnih zahteva nisu mali i mogu dostići više hiljada ili desetina hiljada evra, naročito kada je reč o teškim telesnim povredama.
Prodao sam vozilo, a osiguranje me tuži – šta raditi?
Česta situacija u praksi jeste da bivši vlasnik vozila bude tužen jer prenos vlasništva nije blagovremeno evidentiran. Međutim, sama činjenica da je neko formalno upisan kao vlasnik u evidenciji MUP-a ne znači automatski da snosi regresnu odgovornost.
U ovim situacijama od ključnog značaja su:
- ugovor o kupoprodaji,
- dokaz o predaji vozila,
- datum nastanka štete,
- eventualni dokaz da vozilo nije bilo u faktičkoj državini tuženog.
Blagovremeno i stručno isticanje prigovora može dovesti do odbijanja tužbenog zahteva.
Dobio sam tužbu od osiguranja za štetu koju nisam napravio
U praksi se dešava da regresna tužba bude podneta protiv lica koje:
- nije upravljalo vozilom,
- nije imalo kontrolu nad vozilom,
- nisu ispunjeni zakonski uslovi za regres.
Odbrana se tada zasniva na:
- osporavanju osnova odgovornosti
- osporavanju postojanja zakonskih uslova iz člana 29. Zakona
- osporavanju visine potraživanja
- eventualno isticanju prigovora zastarelosti (član 376. ZOO – rok zastarelosti potraživanja naknade štete).
Svaki regresni postupak zahteva individualnu analizu dokumentacije – zapisnika o nezgodi, presuda za prekršaj, medicinske dokumentacije i obračuna štete.
Regres osiguranja zbog alkohola
Kao što je već navedeno, izazivanje nezgode pod uticajem alkohola iznad zakonom dozvoljene granice (0.2 promila) aktivira pravo osiguranja na potraživanje isplaćene štete od lica koje je nezgodu skrivilo.
Ipak, da bi osiguranje ovo svoje pravo ostvarilo mora da dokaže:
- da je lice bilo pod uticajem alkohola u momentu saobraćajne nezgode
- da je upravo to lice izazvalo tj. skrivilo saobraćajnu nezgodu
Iako ove činjenice na prvi pogled umeju da izgledaju nesporno, od velikog je značaja stručna procena svih okolnosti, a u koju se, pored advokata, moraju uključiti i veštaci saobraćajne i medicinske struke.
Regres osiguranja i probna vozačka dozvola
Čest je slučaj da osiguravajuće društvo potražuju regres naknade štete od lica koje je vozilom upravljalo sa probnom dozvolom, a suprotno pravilima iz Zakona o bezbednosti saobraćaja, i izazvalo saobraćajnu nezodu. Dakle, radi se o slučajevima kada lice koje poseduje „probnu“ dozvolu upravlja vozilom veće snage od 85 kw bez pratnje lice koje duže od 5 godina ima vozačku dozvolu, ili kada upravlja vozilom posle 23 časa. Osiguravajuće društvo se tada poziva na odredbu Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju koje predviđa pravo regresa protiv lica koje je štetu prouzrokovalo upravljaući vozilom bez vozačke dozvole. Ipak, stava smo da ovakvo tumačenje zakona nije u skladu sa principima osiguranja, te da osiguravajuće društvo u ovom slučaju nema pravo na potraživanje isplaćene odštete.
Regresna tužba osiguranja i sudski postupak
Ako osiguranje ne uspe u vansudnoj fazi, pokreće parnični postupak podnošenjem tužbe. Postupak se vodi prema pravilima Zakona o parničnom postupku.
Od posebnog značaja je sledeće:
- U sporovima vrednosti preko 3.000 evra obavezan je pismeni odgovor na tužbu
- U sporovima male vrednosti (do 3.000 evra) izostanak sa prvog ročišta može dovesti do presude zbog propuštanja
- Presuda zbog propuštanja znači da sud usvaja tužbeni zahtev bez rasprave o suštini spora
Zbog toga je pravovremena reakcija ključna.
Zaključak – da li se može odbraniti od regresnog zahteva?
Regresni zahtev osiguranja nije automatski osnovan. On je moguć samo pod uslovima propisanim zakonom, a teret dokazivanja je na osiguravajućem društvu.
Ukoliko ste primili regresni zahtev ili tužbu, važno je reagovati odmah. Nepravovremena reakcija može dovesti do presude bez razmatranja suštine spora.
Pravilno postavljena odbrana u velikom broju slučajeva dovodi do:
- odbijanja tužbenog zahteva,
- smanjenja iznosa potraživanja,
- ili povoljnog poravnanja.
U sporovima koji se odnose na regres osiguranja i naknadu štete, pravna analiza konkretnih okolnosti je presudna.
Ukoliko se suočavate sa regresnom tužbom osiguranja, pravovremeni pravni savet može biti odlučujući za ishod postupka.
